Зулф ту нишаста то сари дӯш

زلف تو نشسته تا سر دوش

Дар мотами ошиқони сияҳи пӯш

در ماتم عاشقان سیه پوش

Аз мо ба ғалат намекунӣ ёд

از ما به غلط نمی کنی یاد

Ваз ғайр намекунӣ фаромӯш

وز غیر نمی کنی فراموش

Он пунба ки бар лаб суроҳе аст

آن پنبه که بر لب صراحی است

эй кош маро ниҳанд дар гӯш

ای کاش مرا نهند در گوش

Чашми ту ба қасди шери гардун

چشم تو به قصد شیر گردون

Оҳӯии ҳарам ба хоби харгӯш

آهوی حرم به خواب خرگوش

Бо мӯии сифеди ишқам он кард

با موی سفید عشقم آن کرد

Котш накунад ба ъҳни мнФўш

کآتش نکند به عهن منفوش

Бастааст марои забони гуфтор

بسته است مرا زبان گفتار

Фарёд аз он лабони хомӯш

فریاد از آن لبان خاموش

Абрӯат ба чеҳра ё маи слх

ابروت به چهره یا مه سلخ

Багушӯда бар офтоби оғӯш

بگشوده بر آفتاب آغوش

Бар дидаи нуҳум гар оядам тир

بر دیده نهم گر آیدم تیر

Зони тарк камон кашида то гӯш

زآن ترک کمان کشیده تا گوش

Яғмои зи хаташи қавӣ тар афтод

یغما ز خطش قوی تر افتاد

Чун гурги ҳарису чоҳи хаси пӯш

چون گرگ حریص و چاه خس پوش