Ҷузи ғам чу нест ҳосили айём чун кунам

جز غم چو نیست حاصل ایام چون کنم

То кӣ ду дида дар ғам ӯ пари з хӯн кунам

تا کی دو دیده در غم او پر ز خون کنم

То кӣ зи дидаи ашк чу симоб бификанам

تا کی ز دیده اشک چو سیماب بفکنم

То чанд ман ба ғуссаи даврон забун кунам

تا چند من به غصّه دوران زبون کنم

То кӣ ғами замона бемеҳр дун хӯрам

تا کی غم زمانه بی مهر دون خورم

То кӣ қади алифи сифатам ҳамчу навен кунам

تا کی قد الف صفتم همچو نون کنم

Ҷон май диҳем то назарӣ бар ҷаҳон кунад

جان می‌دهیم تا نظری بر جهان کند

Бошад ба ҳоли зори худаш раҳнамӯн кунам

باشد به حال زار خودش رهنمون کنم

Чашмат нагӯяд эй бути меҳру зи мардумӣ

چشمت نگوید ای بت مهر و ز مردمی

То кӣ ба шеваи ин ҳамаи фикр ва фусун кунам

تا کی به شیوه این همه فکر و فسون کنم

Он бор каз фироқи Рахш бар дил манаст

آن بار کز فراق رخش بر دل منست

Гар як ҳавола зон ба ки бстўн кунам

گر یک حواله زان به کُه بستون کنم

Аз пои даройад ӯ ба яқин ва ҳазор оҳ

از پا درآید او به یقین و هزار آه

Аз дил баровард ман бечора чун кунам

از دل برآورد من بیچاره چون کنم