Шудам ба тарафи гулистон ки то гулии чинам

شدم به طرف گلستان که تا گلی چینم

зи сарви қомати дилдор дард барчинам

ز سرو قامت دلدار درد برچینم

Дилами бабрад ва ба рухсори хеш парчин кард

دلم ببرد و به رخسار خویش پُر چین کرد

Ниҳоди силсила бар мо зи зулфи парчинам

نهاد سلسله بر ما ز زلف پُر چینم

Ба гирди боғи басӣ тўФ мекунам борӣ

به گرد باغ بسی طوف می‌کنم باری

Гулӣ ба ранги ту дар бӯстон наме чинам

گلی به رنگ تو در بوستان نمی‌چینم

Ҳикояти бути чинӣ ҳаме шунидам гӯш

حکایت بت چینی همی‌ شنیدم گوش

Назари зи дидаи биФтод бар бути чинам

نظر ز دیده بیفتاد بر بت چینم

Ту рух ба рух на ва аз шоҳи мот эмин бош

تو رخ به رخ نه و از شاه مات ایمن باش

Ки ман ба давлати васли ту арса барчинам

که من به دولت وصل تو عرصه برچینم

Ба чини зулфи ҷаҳонӣ ту кардае парчин

به چین زلف جهانی تو کرده‌ای پُر چین

Ки аз ?хитои ду чашмат ҳамеша парчинам

که از خطای دو چشمت همیشه پرچینم

Ҳамеша холи рухи дӯст дар хаёлам буд

همیشه خال رخ دوست در خیالم بود

Кигар ба даст дил уфтад чу дона барчинам

که گر به دست دل افتد چو دانه برچینم