Дили мо барадӣ ва як дами тараф мот набӯд

دل ما بردی و یک دم طرف مات نبود

Гарчи эй сарв ба ҷузи дидаи мо ҷот набӯд

گرچه ای سرو بجز دیدهٔ ما جات نبود

Меҳр рӯй ту накардем ба ҷузи ҷони ҷояш

مهر روی تو نکردیم بجز جان جایش

Меҳри мо як сари мӯ дар дил хорот набӯд

مهر ما یک سر مو در دل خارات نبود

Муддатӣ буд ки то кӯҳли басар май ҷустам

مدّتی بود که تا کحل بصر می‌جستم

Нек дидам ки ба ҷузи хоки каф пот набӯд

نیک دیدم که بجز خاک کف پات نبود

Қомати сарви сеӣ дар чамани ҷон бисёр

قامت سرو سهی در چمن جان بسیار

Дидаам ҳеҷ яке чун қад зебот набӯд

دیده‌ام هیچ یکی چون قد زیبات نبود

эй дили хаста ту гуфтӣ ки бабўсам поят

ای دل خسته تو گفتی که ببوسم پایت

Чун раседӣ ба буриши Зуҳра ва ёрот набӯд

چون رسیدی به برش زَهره و یارات نبود

Солҳо буд ки саргашта Кувайт будам

سال‌ها بود که سرگشتهٔ کویت بودم

Буд майлии сӯии ин хастаи ҷигар ӣот набӯд

بود میلی سوی این خسته‌جگر یات نبود

Гарчи ҷон дар қидмат кардам ва дил рафт зи даст

گرچه جان در قدمت کردم و دل رفت ز دست

эй ситамгар ба ҷуз аз шӯъбада бо мот набӯд

ای ستمگر بجز از شعبده با مات نبود

Рух ниҳодем дар он арса ки фарзини бандем

رخ نهادیم در آن عرصه که فرزین بندیم

Шоҳ рух зад ғам ӯ чора ба ҷуз мот набӯд

شاه‌ رخ زد غم او چاره بجز مات نبود

Дар ҷаҳон буд умедам ба ту бисёр вале

در جهان بود امیدم به تو بسیار ولی

Чаҳ тавон кард марои айн каромот набӯд

چه توان کرد مرا عین کرامات نبود